Vereinigung Operative Aufklärung
BILD Zeitung je za Beogradske NOVOSTI vredan Pulicerove nagrade
U ovako kratak clanak lopuzine Marka Lopusine je utkano 47 kardfinalnihblazi-neistine.Tog coveka u zivotu nikada sreo nisam, n n i k a d a.
Adam preživeo i Štazi
M. Lopušina | 02. april 2011. 20:55 |
Adam Lauks iz Berlina, penzioner poreklom iz Vojvodine(1), odlučio da potraži pravdu i ostvari svoja prava. Optužen da je špijun(2) i da je planirao ubistva(3) funkcionera. Mučili ga
POŠTOVANA gospodo, ja sam žrtva istočnonemačke tajne službe Štazi i jugoslovenske Udbe(4), pa vas molim da pronađete moj dosije i pomognete mi da ostvarim svoja ljudska prava kao bivši politički zatvorenik u Nemačkoj.
Ovu molbu poslao je prošlog meseca Adam Lauks iz Berlina(5), penzioner, poreklom iz Vojvodine, koji je bio uhapšen u Istočnoj Nemačkoj( 19.5.82 ), optužen za špijunažu(6) i pokušaj ubistva nemačkih funkcionera(7). Lauks je rođen 28. jula 1950. godine u Beški, i posle studija i zaposlenja u Beogradu(8), kao službenik Ljubljanske banke, otišao je u Berlin (9)
– Uhapšen sam 1982. godine u prostorijama Ljubljanske banke u Berlinu(10). Agenti Štazija odveli su me u zatvor i mučili(11) da priznam ko me je iz Jugoslavije poslao kao špijuna i atentatora (12) u DDR. Prvo su me fizički zlostavljali, prebijali i vezivali lisicama i lancima za krevet.(13) A potom su me zatvorski lekari secirali na živo da bih priznao optužbe(14) – seća se Adam Lauks(15).
Sve je počelo, kaže, 1972. godine, kada je kao student ekonomije (14) u okviru državne razmene posetio DDR (16). Bio je tada prvi put u Berlinu, koji je kasnije posećivao više puta, do 1975. godine.
– U Nemačkoj sam se družio sa mladim poslovnim ljudima(16), koje sam nagovarao da dođu u Beograd(17) i vide kako se slobodno živi u Jugoslaviji. Obožavao sam Josipa Broza Tita i o njemu lepo govorio, ali sam, priznajem,(18). Neko me je od njih prijavio agentima Štazija(19).. – objašnjava Lauks.
Do ovih saznanja je naknadno došao aprila 2010. godine(20), kada su u Nemačkoj svi dosijei zloglasnog Štazija otvoreni i dati na uvid građanima i žrtvama tajne policije(21). Tako je i Adam Lauks prvi put pogledao odlomke iz svog policijskog dosijea (21).
– Iz njih se vidi da je Štazi imao kontakte sa Udbom(22) i vojnom službom KOS u Beogradu i Ljubljani(23), gde je bila direkcija moje banke, tražio podatke i moju proveru. Ja sam u zatvoru Štazija, u Berlinu, posle mučenja štrajkovao glađu,(24) pa su Nemci bili primorani(25) da mi spasavaju život. Verovali su da ću da umrem i deportovali me iz Nemačke(26) u Sloveniju. Kada se to dogodilo, postao sam predmet obrade jugoslovenske tajne policije – tvrdi Lauks.
U to vreme, sredinom osamdesetih, oženio se u Sloveniji(27), ali se ispostavilo da je i dalje bio praćen(28), jer je Štazi stalno u Beograd i Ljubljanu slao lažne podatke o navodnim namerama Adama Lauksa.
– Kako vidim iz mog dosijea, optužen sam da sam pripremao atentat na Erika Honekera(29), predsednika Istočne Nemačke(30). Zbog toga je Štazi poslao u Beograd zahtev Udbi da me 1987. godine uhapse. Iz dosijea se vidi da je moj slučaj bio toliko važan Štaziju da je za njega znao i lično Miša Volf, šef ove agenture – otkriva nam Lauks(31).
Zadovoljan je, naravno, što ga jugoslovenska policija nije predala Štaziju(32)…
– Trenutno radim na sortiranju dokumentacije iz Arhiva Štazija(33) i lekarskog kartona(34) iz bivše zatvorske bolnice u Berlinu, koja zvanično nije postojala(35) i nigde nije bila registrovana. Uspeo sam da uz pomoć kustosa Muzeja Štazija(36) nađem tu bolnicu, dovedem u nju novinare „Šterna“(37) i pokažem gde su me mučili i secirali – kaže Lauks.(38)
Bio je zatočen prvo u centralnom berlinskom zatvoru „Moabit“(39), a potom je prebačen u zatvor „Rumelsburg“. Lekarski karton pokazuje da su mu doktori tajne policije 28. februara 1983. secirali unutrašnji mišićni prsten, sekli vene i puštali krv „na živo“(40).
Adam Leuks danas ima 61 godinu i želi da uz pomoć BIA kompletira dokumentaciju(41), kako bi došao do pravde i, kaže, ostvario svoja ljudska prava:
– Preživeo sam torturu Štazija, ali želim da tužim državu Nemačku za zlostavljanje i da tražim milionsku odštetu(42), ne da bih naplatio svoje muke, već da bih javnosti pokazao da država, kada čini zločin, za to mora da bude i kažnjena(43) – poručuje vojvođanski folksdojčer (44) Adam Lauks, koji danas živi u Berlinu.
JESAM PRETIO PREGLEDOM mojih pisama iz zatvora „Rumelsburg“, vidi se da sam ja u nastupu očaja zaista pretio da ću da ubijem nekog od funkcionera Štazija u Berlinu( 44 ) i sedam istočnonemačkih diplomata u Beogradu(45). Zato su Nemci tražili od Beograda da me Udba uhapsi ili da me strpa u ludnicu. Međutim, ja sam bio totalno nesposoban da takav atentat izvedem(46) – priznaje nam(47) Adam Lauks.